О нама

Kонтакт: yulatam@yulatam.org

Адреса: ЈУГОСЛОВЕНСКО УДРУЖЕЊЕ ЛАТИНОАМЕРИКАНИСТА

11000 Београд, ул. Макензијева бр. 91/8

ИСТОРИЈАТ

rrio6

Југословенско удружење латиноамериканиста настало је средином осамдесетих година прошлог века, као резултат дугогодишње успешне сарадње са колегама из Загреба, Љубљане и Сарајева. Међутим, формално конституисање Удружења има своју дужу и краћу предисторију. О дужој овде неће бити реч, већ само о оној која непосредно претходи оснивању Удружења.

Интересовање које је већ постојало у некадашњој Југославији за Латинску Америку, добило је почетком седамдестих нови замах. После војног пуча у Чилеу против демократски изабране владе Салвадора Аљендеа, десетине хиљада противника режима били су присиљени да крену путевима изгнанства и једна од њихових дестинација била је Југославија. Њихов боравак у Београду, Загребу, Љубљани, Сплиту, подстакао је не само солидарност са чилеанским избеглицама, већ је додатно подигао занимање за збивања у читавој тој регији. Студентски културни центар у Београду постао је тада средиште бројних и разноврсних активности посвећених Чилеу и Латинској Америци и место окупљања како чилеанских избеглица, тако и свих оних који су желели да манифестују своју солидарност и, истовремено, продубе и прошире знања о тој земљи и о том региону. Од бројних активности из тог времена, овде ћемо издвојити само неколико. Најзначајнији догађај представљала је свакако Недеља Латинске Америке, одржана у јесен 1977. године, чији су најзначајнији резултати представљени у часопису Наше теме из Загреба, затим Нови чилеански филм (1981), потом Друга недеља Латинске Америке (1982), па бројна културно-политичка догађања. Поменућемо само неке од истакнутих интелектуалаца, уметника и политичких активиста који су тих година гостовали у СКЦ : Pedro Vuskovic, Raul Ampuero Diaz, Gonzalo Aroyo, Antonio Scarmeta, Patricio Guzman, Oscar Weis, Pablo Gonzalez Casanova, Leonidas Rodriguez Figueroa, Roberto Guevara, Fernando Solanas, Miguel Angel Estrella, Ricardo Obregon Cano, Jorge Beinstein, Arturo Valdez Palacio, Rene Zavaleta Mercado, Ernesto Cardenal, Ana Gvadalupe Martinez, Roberto Armijo, Hector Silva Mchelena, Teodoro Petkoff, Rigoberta Menchu, Andre Gunder Frank, Armand Matellart…

Под непосредним дејством тих догађања, при редакцији Трибине СКЦ формирала се Група за проучавање друштвених промена у Латинској Америци и она је била тај нуклеус из кога ће се касније развити и основати Југословенско удружење латиноамериканиста. Временом доћи ће, ако не до померања тежишта, онда свакако до проширења поља интересовања на сва битна питања латиноамеричке историје и стварности. Подсетимо да је то било време када Европа и свет, и наша земља међу њима, дакле не само уже групе посвећених, откривају какав огроман и особен културни, уметнички потенцијал поседују ствараоци из тог дела света, од књижевности, која је одиграла огромну улогу у скретању пажње на Латинску Америку и њену богату историју, преко прехиспанских цивилизација до савременог доба. Удружење је успешно деловало организујући своје акције претежно у Београду, Загребу и Љубљани и, у нешто мањој мери, у Сарајеву.

Распадом југословенске државе, у околностима на које нисмо могли да утичемо, иако су оне утицале на нас, наше удружење је, са седиштем у Београду, наставило да од 1992. делује на територији наше садашње државе остајући и даље отворено за међународну сарадњу, у првом реду са сличним удружењима и појединцима из земаља непосредног окружења са којима нас везују бројне споне историјског, културног и језичког карактера.

Шта је оно што базично окупља и заокупља Југословенско удружење латиноамериканиста данас? Почетна тачка и основна мотивација је занимање, наклоност, љубав, према Латинској Америци а потом непрестана тежња да се сазнања и искуства о том региону и земљама и народима који га творе, поделе са другима на начин који се чини најпримеренијим, односно могућим. Отуда је и круг питања, као и начин њиховог представљања и разматрања, начелно неомеђен тако да, у тој перспективи, свако искуство добија на значају и прилику да буде престављено и подељено са другима. Организују се комплексна представљања појединих земаља, попут Мексика, Кубе, Аргентине, Бразила, Чилеа, Перуа, Еквадора, предавања и разговори, изложбе, филмске и фото-пројекције, песничке и музичке вечери, најчешће уз помоћ преосталих латиноамеричких амбасада у Београду. Удружење настоји да искористи и сваку могућност доласка и боравка људи из Латинске Америке у Београду и нашој земљи да би организовало сусрет, разговор или неку другу врсту комуникације односно њиховог представљања.

Реализују се амбициозне замисли попут стручних скупова који завршавају у нашим књигама, лепо опремљеним захваљујући Лепи Милошевић, али се једнака пажња посвећује и наоко мање значајним детаљима из животне свакодневице, укључујући и дружења уз латиноамеричку музику, храну и пиће, нараво када се за тако нешто стекну одговарајући услови.

HISTORIADO:

 arcordeon1

La Asociación Yugoslava de Latinoamericanistas surgió a mediados de los años ’80 del siglo XX, como resultado de la luenga y exitosa colaboración con los colegas de Zagreb, Ljubljana y Sarajevo. Sin embargo, la constitución formal de la Asocciación tiene una prehistoria más larga, así como también más corta. En esta oportunidad no entraremos en la versión extensa, sino en la que antecedió en forma directa la fundación de la Asociación.

El interés que ya existía en la Yugoslavia de entonces por lo países de América Latina, a principios de los ’80 volvió a cobrar nuevos bríos. Después del golpe militar en Chile contra el gobierno de Salvador Allende, elegido democráticamente en las urnas, decenas de miles de opositores al regimen se vieron obligadas a exiliarse, y una de sus destinaciones en ese sentido fue Yugoslavia. Su estancia en Belgrado, Zagreb, Ljubljana y Split ewstimuló no sólo la solidaridad para con los exiliados chilenos, sino que reanudó el interés por los acontecimientos en todo el continente. El Centro Cultural Estudiantil de Belgrado pasó a ser un foco de las numerosas y variadas actividades consagras a Chile y a América Latina en general, así como un punto de reunión para los exliados chilenos y de todos áquellos que deseaban expresar su solidaridad y profundizar sus conocimientos acerca de ese país y de toda la región. De las múltiples actividades llevadas a cabo e esa época, aquí sólo mencionaremos akgunas. Por cierto, la más importante es la Semana de América Latina, celebrada en otoño de 1977, cuyos resultados luego fueron publicados en la revista Naše teme, de Zagreb, pero también vale destacar El Nuevo Cine Chileno (1981), la Segunda Semana de América Latina (1982) y otras muchas actividades político-culturales. Entre sus participantes estuvieron intelectuales de primer orden, empeñados en la causa común, como por ejemplo: Pedro Vuskovic, Raúl Ampuero Díaz, Gonzalo Arroyo, Antonio Skármeta, Patricio Guzmán, Oscar Weiss, Pablo González Casanova, Leonidas Rodríguez Figueroa, Roberto Guevara, Fernando Solanas, Miguel Ángel Estrella, Ricardo Obregón Cano, Jorge Beinstein, Arturo Valdéz Palacio, René Zavaleta Mercado, Ernesto Cardenal, Ana Guadalupe Martínez, Roberto Armijo, Héctor Silva Mchlena, Teodor Petkoff, Rigoberta Menchú, Andre Gunder Frank, Armand Matellart…

Bajo el influjo directo de esos acontecimientos, en el marco de la Redacción de la Tribuna del CCE formóse el Grupo para el Estudio de los Cambios Sociales en América Latina, que pasó a ser el núcleo a partir del cual más tarde se iba a formar la Asociación Yugoslava de Latinoamericanistas. Con el tiempo se iba a producir, si no el desplazamiento del puento de gravedad, sí por cierto el ensanchamiento del campo de interés con respecto a todas las cuestiones relevantes de la historia y de la realidad latinoamericanas. Recordemos que era una época en que Europa y el mundo entero, nuestro país incluído – o sea, no sólo un reducido círculo de investigadores – descubrían el enorme potencial específico de los creadores de esa parte del mundo, empezando por la literatura, que desempeñó un papel clave para llamar la atención sobre América Latina y su riquísima cultura e historia, pasando por las civilizaciones prehispánicas, hasta nuestros días. Por ese entonces la Asociación actuaba con smo éxito organizando sus actividades en Belgrado, así como en Zagreb y Ljubljana, y en menor escala, también en Sarajevo.

Tras la desintegración del Estado yugoslavo, en circunstancias en las que no pudimos influir si bien ellas influyeron en nosotros, nuestra Aosiación, con sede en Belgrado, prosiguió sus actividades a partir de 1992 en el terriotorio del Estado actual, llevando a cabo la colaboración internacional en la medida de sus posibilidades, teniendo en cuenta, ante todo, asociaciones similares e individuos de los países vecinos con los que seguimos teniendo incotables vínculos históricos, culurales y relativos al idioma.

¿Qué es lo que hoy día reúne y concierne a la Asociación Yugoslava de Latinoamericanistas? El punto de partida y el motivo fundamental son el interés, la afinidad, el amor por América Latina, y, seguidamente, el constante afán por compartir con los demás, del modo que se haga más factible y adecuado, los conocimientos y experiencias de esa región y de los países y pueblos que la constituyen. De ahí el que el ámbito de cuestiones, así como los modos de presentarlas y considerarlas, en principio es ilimitado, por lo cual – dentro de esta perspectiva – toda experiencia cobra importancia y obtiene su posibilidad de ser presentada y compartida con los demás. La Asociación organiza complejas presentaciones de determinados países, como ser México, Cuba, Argentina, Brasil, Chile, Perú, Ecuador, lo mismo que conferencias y charlas, exposiciones y ciclos cinematográficos, veladas poéticas y rectales de música, a menudo en colaboración con las embajadas latinoamericanas que todavía están acreditadas en Belgrado. La Asociación se esmera por aprovechar cualquier visita de gente proveniente de América Latina a Belgrado y Serbia para facilitar el intercambio de comunicaciones y conocimientos.

Dentro de este marco cabe hacer hincapié en los ambiciosos proyectos que se trasponen en los libros publicados al cabo de los gandes simposios que organiza la Asociación, y cuya presentación visual está a la altura de nuestros anhelos, puesto que de ello se encarga una miembra nuestra, la pintora y Escultora Lepa Milošević, si bien un interés idéntico se presta a aspectos de las actividades del día a día, sólo en aparencia menos importantes, tales como la música, la cocina y las bebidas típicas, siempre y cuando se dispomga de los medios necesarios a dichos efectos.

ДЕЛАТНОСТИ:

mextepih

  • Скупови посвећени некој од латинскоамеричких земаља, ради представљања њене културе, историје, географије, економије, политике…

  • Научни скупови – округли столови – о некој актуелној латинскоамеричкој теми или земљи, уз учешће истакнутих јавних радника

  • Вечери латинскоамеричке музике, поезије, игре…

  • Изложбе ликовних уметника из земаља Латинске Америке

  • Издавање књига са скупова и округлих столова и других књига којима је Удружење суиздавач

  • Представљање књига писаца и песника из латиноамеричких земаља

  • Представљање књига и зборника радова у издању овог Удружења, као и књига чланова Удружења са латинскоамеричком тематиком

  • Приказивање играних и документарних филмова и фото-материјала из земаља Латинске Америке

  • Сарадња са амбасадама из земаља Латинске Америке у циљу зајеничких активности у области делатности овог Удружења

  • Сарадња са организацијама, предузећима, научним и образовним институцијама у области деловања Удружења, као и ради стручне и друге помоћи Удружењу

  • Сарадња са међународним организацијама, удружењима, културним, научним и образовним установама посвећених Латинској Америци

  • Посете нашој земљи уметника, стручњака и других јавних личности из Латинске Америке

  • Континуирано праћење привредног, социјалног, културног и политичког развоја земаља Латинске Америке

  • Представљање програма Удружења у градовима у унутрашњости

ESFERA DE ACCIÓN:

 kukur5

  • Charlas dedicadas a algún país latinoamericano, a fin de dar a conocer su cultura, historia, geografía, economía, política…

  • Simposios científicos o mesas redondas acerca de temas de actualidad en América Latina, con la participación de destacadas personalidades públicas;

  • Veladas de música, poesía y danzas de América Latina;

  • Muestras de arte plástico de artistas latinoamericanos;

  • Publicación de libros que recogen los trabajos presentados en los simposios o mesas redondas, de los cuales la Asociación es el editor o coeditor;

  • Presentación de libros escritos por autores latinoamericanos;

  • Presentación de compilaciones de trabajos publicados por la Asociación, así de los libros publicados por lo miembros de la Asociación, con temeas inherentes a América Latina;

  • Proyección de películas documentales y de largo metraje, así como de video-material y fotos de América Latina;

  • Colaboración con las representaciones diplomáticas de los países latinoamericanos con miras de llevar a cabo actividades conjuntas con la Asociación;

  • Colaboración con las organizaciones, empresas e instituciones científicas y de enseñanza cuyas actividades coinciden con los objetivos de la Asociación, así como para que a la misma se le preste ayuda especializada y de otra índole;

  • Colaboración con las organizaciones internacionales y las asociaciones, sociedades y otras instituciones culturales, científicas y docente dedicadas a América Latina;

  • Visitas a nuestro país de artistas, expertos y otras personalidades públicas de América Latina;

  • Seguimiento contínuo del desarrollo económico, social, cultural y político de los países de América Latina;

  • Difusión del programa de la Asociación en las ciudades del interios de Serbia.

ОРГАНИЗАЦИЈА:

 quechu2

  • Југословенско удружење латиноамериканиста непрофитно је удружење грађана, регистровано по одредбама Закона о удружењима грађана.
  • Седиште Удружења је у Београду, Македонска 25.
  • Матични број Удружења је 17563807.
  • Порески идентификациони број (ПИБ) Удружења је 103418873, од 05.07.2004. године.
  • Најважнији управни орган Удружења је његова скупштина. Скупштина може бити редовна и ванредна.

  • Између сазива скупштине, Удружењем управљају његови руководећи органи, а то су председник, подпредседник и извршни одбор. Извршни одбор има председника и подпредседника извршног одбора.
  • Председник Удружења је Силвија Монрос-Стојаковић, а подпредседник Мило Петровић.
  • Председник извршног одбора је Јован Ћирић, а подпредседник Роман Балвановић.
  • Остали чланови извршног одбора су: Мирослав Шпагнут, Јозо Туцаков, Верица Мандарић, Ранко Медојевић, Лепосава Милошевић- Сибиновић и Синиша Алексић.
  • Текуће руководсво изабрано је на годишњој скупштини Удружења, марта 2004. године.

ORGANIZACIÓN:

aztec-calendar

  • La Asociación Yugoslava de Latinoamericanistas es una asociación de ciudadanos no-profitable, registrada según las determinaciones de la Ley sobre las asociaciones de ciudadanos;

  • La central de la Asociación se encuentra en Belgrado, Makedonska 25;

  • El numero de registro de la Asociación es 17563807;

  • El numero de registro de impuestos (”PIB”) de la Asociación es 103418873, del 05.07.2004;

  • El organo administrativo mas importante de la Asociación es su Asamblea. La Asamblea puede ser regular y extraordinaria;

  • Entre las convocaciones de la Asamblea la Asociación es dirigida por sus organos directivos, los cuales son: el presidente, el vice-presidente y el comité ejecutivo. El comité ejecutivo tiene su presidente y vice-presidente;

  • El presidente de la Asociación es Silvia Monros-Stojaković y el vice-presidente Milo Petrović,

  • El presidente del comité ejecutivo es Jovan Ćirić y el vice-presidente Roman Balvanović;

  • Los otros miembros del comité ejecutivo son: Miroslav Špagnut, Jozo Tucakov, Verica Mandarić, Ranko Medojević, Leposava Milošević-Sibinović y Siniša Aleksić;

  • La junta directiva actual fué elegida en la asamblea anual de la Asociación en marzo de 2004.

ИЗ СТАТУТА:

 Yulatam 1

  • (чланови 1 и 7) Удружење латиноамериканиста основано је са циљем да својим деловањем и ангажовањем својих чланова доприноси развијању и продубљивању сарадње, успостављених друштвених, привредних, културних, спортских и других веза између наше земље и земаља Латинске Америке.

  • (члан 9) Удружење има индивидуалне и колективне чланове. Чланови Удружења могу бити предузећа, научне, просветне, културне  и друге институције. Чланови удружења могу бити и страни држављани у складу са законским прописима.

  • (члан 32) Седиште Удружења је у Београду. Изван матичног седишта могу се формирати огранци Удружења. Удружење координира и помаже реализацију програма свих огранака.

  • (члан 36) Ради остваривања својих циљева Удружење може да склапа уговоре и спразуме са предузећима, организацијама и појединцима чије активности одговарају циљевима Удружења.

DEL ESTATUTO:

 thtiahuanaco4

  • (artículos 1 y 7): la Asociación de latinoamericanistas fué fundada con el objetivo de contribuir por medio de sus actividades y las acciones de sus miembros al desarrollo y a la profundización de la colaboración y de las relaciones sociales, económicas, culturales, deportivas y otras entre nuestro país y los paises de América Latina;

  • (artículo 9): la Asociación tiene miembros individuales y colectivos. Miembros de la Asociación pueden ser empresas, instituciones científicas, educativas, culturales y otras instituciones. Miembros de la Asociación pueden ser también ciudadanos extranjeros de acuerdo a ordenes legislativas;

  • (artículo 32): la central de la Asociación se encuentra en Belgrado. Fuera de la central registrada se pueden formar filiales de la Asociación. La Asociación coordina y ayuda la realización de los programas de todas las filiales;

  • (artículo 36): con el fin de realizar sus objetivos, la Asociación puede concertar contratos y acuerdos con empresas, organizaciones e individuos cuyas actividades corresponden a los objetivos de la Asociación.

О ИМЕНУ:

 diego

Зашто латиноамериканисти, и зашто југословенски? Полазећи од Хантингтонове премисе да онај део америчке цивилизације, израстао из латинског језичког корена, односно шпанског и португалског језика, представља засебну цивилизацијску целину и да сам тим чини и засебан предмет изучавања који називамо латиноамериканистиком, ипак не идемо толико далеко да сматрамо да је “сукоб цивилизација“ доказан теоријски и емпиријски концепт. У сукобу су интереси, а не културе. Штавише, људска је култура, упркос својих безбројних појавних форми, у основи једна и јединствена. Ово је због своје две суштинске особине: прво, у сваком свом облику, она је способна да изрази главнину потреба дате заједнице, и друго, она је самим тим што је поникла из језика управо предодређена на разговор са другима.

Управо ова способност општења отвара други део нашег питања: с ким латинскоамеричка цивилизација треба да комуницира, односно сарађује, кроз наше Удружење? Да ли оквир те сарадње треба да прати уске државно-политичке границе, или супротно од тога – да буде културна сарадња по себи и за себе: управо у овом смислу одрећен је термин “југословенски“, не само зарад континуитета ове институције основане пре две деценије, него и због суштинске неодвојивости културног супстрата пониклог на језику који данас зовемо његовим бројним и непотребно антагонизованим именима. Напросто, ако је већ субјекат културне комуникације, са једне стране Атлантика, цео један и по континент са преко пола милијарде људи, онда свакако није природно, а ни добро, да са његове друге стране стоји један административни ентитет. Култура је по своме бићу обједињујућа, а не искључујућа, стога није у питању један политички, већ један културни концепт, један културни простор и једна шира вокација. Отуда и овакав назив.

Уосталом, и сам термин “латино“ релативан је и дискутабилан, ако се узму у обзир савремени покрети за социјалном, политичком и културном еманципацијом староседелачких популација као што су Кечуа, Ајмара, Гварани и потомака Маја из Ћиапаса. У овом смислу могли бисмо термин “латино“, као и сам термин “Америка“, посматрати као алоген, “освајачки“. У самој Латинској Америци, међутим, у току је истовремено и процес снажног мешања, mestizaje, у мартијевском смислу те речи, и објективни резултат овог процеса одредиће и стварно значење речи која ће га на крају описивати. Стога у овом историјском тренутку можемо да се задовољимо термином “латинскоамерички“, имајући на уму претходне напомене.

SOBRE EL NOMBRE:

 diego2

Porqué latinoamericanistas, y porqué yugoslavos? Partiendo de la premisa de Huntington que esa parte de la civilización Americana, eregido de la raíz liguística latina, respectivamente de la lengua española y portuguesa, representa una entidad de civilización particular y que por eso representa una materia particular de estudio que llamamos latinomaericanística, nosotros sin embargo no vamos tan lejos para considerar que la “confrontación de civilizaciones” es un concepto teórico y empírico comprobado. Son los intereses los que están confrontados, no las culturas. Qué mas, la cultura humana es, no obstante a sus innumerables formas de aparición, básicamente una y única. Es asó por sus dos características esenciales: primero, en cadа de sus formas, ella es capaz de expresar la mayoría de las necesidades de dada comunidad y segundo, ella está, ya que se erigió de la lengua, justamente predispuesta para una conversación con otros.

Justo esta capacidad de comunicación abre la segunda parte de nuestra pregunta: con quién debe comunicarse, es decir colaborar la civilización latinoamericana por medio de nuestra Asociación? Es que el marco de esa colaboración debe seguir las estrechas fronteras estatales-políticas o, al contrario de eso – ser una colaboración cultural por sí y en sí: justo en ese sentido fue definido el término “yugoslava”, no solo para la continuidad de esta institución fundada hace dos decenios, pero también por la inseparabilidad esencial del substrato cultural que origina en la lengua que hoy llamamos con sus numerosos e innecesariamente antagonizados nombres. Simplemente, si ya el sujeto de la comunicación cultural de un lado del Atlántico es todo un continente y medio con más de medio millar de habitantes, entonces seguramente no es natural ni bueno que de su otro lado se encuentre una entidad. La cultura es, al parecer, por su forma esencial unificativa y no exclusiva y es por eso que no se trata de un concepto político sino de un concepto cultural, un espacio cultural y una vocación mas amplia. De ahí ese nombre.

Por lo demás, el propio término “latino” es relativo y discutible, si se toman en consideración los movimientos contemporáneos para la emancipación social, política y cultural de las populaciones antiguas como lo son los Quechuas, Aymaras, Guaraníes y los descendientes de los Mayas de Chiapas. En este sentido podríamos contemplar el término “latino” así como el mismo término “América” como un alógeno, como “conquistador”. Pero, en la misma América Latina está sucediendo al mismo tiempo un proceso de mezcla fuerte, mestizaje en el sentido martí de esa palabra, y el resultado objetivo de ese proceso definirá también el sentido real de la palabra que lo describirá al final. Es por eso que en este momento histórico nos podemos complacer con el término “latinoamericana”, teniendo en mente las observaciones anteriores.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>