IN MEMORIAM – Ljiljana Bogoeva Sedlar (1948 – 2020)

Za ljude onog posebnog kova kao što je bila dr. Ljiljana Bogoeva Sedlar, obično se kaže da njihovo delo ostaje nakon njihovog fizičkog odlaska. I mada je to bez imalo sumnje tačno i za Ljiljanu Bogoevu Sedlar, reći ćemo ipak da je njen iznenadni odlazak bio i neposredni, bolni gubitak sam po sebi – za nas, njene prijatelje, poštovaoce, saborce na frontu koji deli plemenito i ljudsko od nepravednog i banalnog. Ljiljana je bila naš savremeni Don Kihot, nepokolebljivi vitez ne tužnog, nego vedrog lika, lika obasjanog odlučnošću, uverenjem i nepokolebljivišću. Imala je oko da vidi nepravdu skrivenu pod trista plaštova laži, srce da oseti one čiji se glas ne čuje i ruku da uzdigne za one čija je nemoćna. Takva je bila Ljiljana Bogoeva Sedlar, profesor u smislu životnog opredeljenja, sokratovac i pedagog koji vlastitim životom svedoči reči sa katedre. Takvu smo je znali, takvu ćemo je i pamtiti.

Sarađivali smo često, od objavljivanja stihova Luisa Palesa Matosa, nastojanja da se objavi prevod Udovica Ariela Dorfmana, pesničke večeri posvećene apostolu kubanske slobode, Hose Martiju, savremenih društvenih tema Brazila i Latinske Amerike. Njen glas govorio je za sve potrebite ljude svih kontinenata. Jer njena stvarna domovina bila je sloboda, pravda i ljudskost, reči naizgled danas toliko malo važne. Njene reči, njeno angažovanje, njen primer, njen neumorni pedagoški rad, ukratko ceo njen život ostaju kao seme nade za neka bolja vremena. Takvu smo je znali, takvu ćemo je i uvek pamtiti.

 

Roman Balvanović