Uspon i pad brazilske levice: ko je srušio Lulu?

piše: Zorana Šuvaković

Nekoliko dana pošto je Lula da Silva dospeo u zatvor, pedesetak članova levičarskog pokreta radnika beskućnika okupiralo je njegov apartman do koga je bivši predsednik Brazila, došao nudeći protivusluge kompaniji koja ga je renovirala. Državni tužilac tvrdi da je Luli ovaj apartman na obali mora u Guaruži obećan u zamenu za pomoć gradjevinskoj firmi da sklopi lukrativne ugovore sa brazilskom državnim gigantom Petrobrasom. Presuda nije pravosnažna, Lula ima pravo žalbe, ali ne i pravo da ostane na slobodi do konačnog ishoda ovog sudjenja. Niti može da se kandiduje za predsednika države iako je pos vim anketama ima najviše izgleda da pobedi na izborima u oktobru. I dok Lula zbog tog apartmana u kome po sopstvenoj tvrdnji nikad nije bio, niti je imao ključeve, počinje da služi svoju kaznu , grupa beskućnika koja ga podržava traži da se nastani u spornom praznom tripleksu na obali mora. “Ako je to Lulin apartman, on se slaže da se mi u njega uselimo, ako nije, onda zašto ste ga zatvorili”, uzvikivao je vodja ovog pokreta koji uzalud traži da nekadašnji predsednik bude pušten iz zatvora dok se ne utvrdi da li je zaista učestvovao u korupciiji ili je iza rešetaka završio samo zato što njegova levičarska ideja ne odgovara aktuelnim silama u zemlji i u svetu . I ova današnja sličica iz Brazila govori o paradoksima sa kojim se južnoamerički gigant suočava.

Lulin životni krug je zatvoren na najneobičniji način u najodsudnijem trenutku: u njegovoj sedamdesetoj godini, posle svih optužbi za korupciju najveći broj Brazilaca i dalje Lulu vidi kao junaka i najpoželjnijeg kandidata za predsednika zemlje. Zapadni mediji hvale zrelu demokratiju Brazila, sijaset komentatora ponavlja mantru da niko ne može biti izvan zakona, i da je sudska vlast nezavisna od politike. Tako je baš Lula, čovek koji je od čistača cipela preko sindikalnog vodje, dospeo do najpopularnijeg predsednika na svetu, nesporno zaslužan za suzbijanje zjapećih nejednakosti, i uspon Brazila na svetskoj sceni, postao robijaš. I tu , u zatvoru u Kuritibi, će po nepravosnažnoj presudi ostati dvanaest godina …ili će biti pomilovan, ali tek kada se predsednički izborni proces zakazan za oktobar završi.

Jedan od onih koji smatra da je nad levičarskom partijom i njenim liderima izvršen puč je čuveni novinar i advokat Glen Grinvold, koga je svojevremeno izabrao bivši analitičar NSA Edvard Snouden da svetu prenese njegova otkrića o prisluškivanju. Grinvold od pre nekoliko godina živi u Brazilu, dobar je poznavalac južnoameričkih prilika, bio je prvi koji je preko Snoudena otkrio da su američke službe prisluškivale čak privatne, poslovne, i političke razgovore Dilme Rusef, šefice države, Luline naslednice koja je bez ikakve presude sramno smenjena sa svog mesta većinskom odlukom korumpiranog kongresa.

“Šta god da stoji iza hapšenja Lule, sigurno je da u Brazilu i van njega postoje mnoge interesne i političke grupe , koje su u proteklih l6 godina pokušale da poraze Radničku partiju na izborima i u tome nisu uspele.” One

Po mišljenju Glena Grinvolda , desnica je nedemokratskim putem učinila ono što nije mogla da postigne na demokratskim izborima. Njen cilj je uništavanje Radničke partije. Prvo je opozvana Dilma Rusef , potom je zatvoren Lula.

Ako se pogleda šta se dešavalo poslednjih 16 godina vrlo je važno shvatiti da je Radnička partija, čiji je Lula jedan od utemeljivača i kasnije njen lider, odnela pobedu na četiri generalnih brazilskih izbora 2002. 2006. 2010. i 2014. Dvoje ljudi koji su pobedili na tim izborima su Lula , dva puta i njegova naslednica Dilma Rusef, takodje dva puta. Pretprošle godine , 2016. Dilmu su smenili u kongresu, I ona je uklonjena sa mesta predsednika , iako je prethodno bila izabrana. Na njeno mesto instaliran je čovek (Mišel Temer) koji nikada nije pobedio niti bi mogao da pobedi na demokratskim izborima, čovek koji propoveda desničarsku ideologiju koja ne može da osvoji većinu ni na jednim izborima . to znači da je čitava ideološka karta Brazila promenjena bez izbora, tako što je uklonjena Dilma , iako je ona pobedila u trci za predsednika dva puta uzastopce. Sada je došao red na Lulu.

Ko je u stvari Luis Inasio Lula da Silva? I ovlašni pogled na njegovu biografiju, govori koliko je njegov životni put neobičan .

Rođen je kao sedmo od osmoro dece siromašne radničke porodice iz savezne države Pernambuko.

Naučio je da piše sa deset godina i napustio je školu posle četiri razreda. Počeo je da radi sa 12 godina kao čistač cipela i ulični prodavac. Promenio je više poslova i postao blizak levičarskom sindikalnom pokretu. Godine 1975. postao je predsednik sindikata metalaca u okolini Sao Paola. Grupa intelektualaca i sindikalnih radnika, uključujući Lulu, je 10. februara 1980. osnovala Radničku partiju (Partido dos Trabalhadores). To je bila levičarska stranka osnovana u uslovima vojne diktature. Lula je 1986. izabran za poslanika u Nacionalnom kongresu. Godine 1990. odlučio je da se više ne kandiduje za poslanika, već da radi na širenju partije i da se kandiduje na predsedničkim izborima, što je pokušao već 1989.

Pre uspeha na predsedničkim izborima 2002. Lula je bio levičar koji je zagovarao drastičnu reformu brazilskog društva. Od dolaska na vlast njegov politički program je bio mnogo pragmatičniji. To je razočaralo neke od njegovih saboraca.

Njegovi najvažniji socijalni programi su „Fome zero“ (program iskorenjivanja gladi) i „Bolsa familija“ (finansijska pomoć za porodice koje školuju i vakcinišu svoju decu). Za vreme prvog Lulinog mandata broj siromašnih u Brazilu je smanjen za 27,7%. Par korupcionaških skandala u Brazilu nisu uticali na njegovu popularnost.

Ekonomija Brazila je za vreme njegovih mandata znatno ojačala svoju izvoznu moć, i od 2003. zabeležila je više godina sa suficitom u međunarodnoj trgovini. Suficit je 2004. iznosio 29 milijardi dolara.

U međunarodnoj politici Lula je stekao reputaciju uticajnog posrednika i pomiritelja.

O čudotvornom Luli i njegovim uspesima ispisivale su se bajke. U oktobru 2009. u Kopenhagenu, Brazil je na čelu sa Lulom doživeo jedan od svojih zvezdanih trenutaka. Rio je pobedio Čikago, Madrid I Tokio i izabran da bude domaćin Olimpijade 2016. Lično je Lula branio boje karioka, a tek izabrani američki predsednik Barak Obama u Kopenhagenu se borio za svoj Čikago. Pobedio je Lula i plakao je od sreće. U zemlji kafe, sambe , fudbala i karioka, nastalo je karnevalsko slavlje četiri meseca pre uobičajenog karnevala.

Sedam godina posle toga, 2016 odigrale su se prve Olimpijske igre na tlu Južne Americi. Ni Lula ni Dilma Rusef nisu bili na počasnoj tribini. Umesto njih, Olimpijadu je otvorio Mišel Temer desničarski predsednik koji je bez izbora došao na čelo države samo dva meseca pre početka najvećeg sportskog dogadjaja. Nije mario za zvižduke.

Većina latinoameričkih lidera nije došla na otvaranje igara. Nisu želeli da se rukuju sa Mišelom Temerom za koga tvrde da je nelegalno uz pomoć Amerike organizovao opoziv Dilme Rusef i preuzeo vlast. Od južnoameričkih šefova država na olimpijadu je doputovao proamerički novi predsednik Maurisio Makri iz susedne Argentine i predsednik komšijskog Paragvaja.Zbog nesportskih igara na političkoj sceni Brazila na Olimpijadu je došlo samo 20 šefova država. Medju njima je bio tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom.

No, vratimo se slavnim danima Brazila i Lule. Obama je tek bio zauzeo stolicu u „ovalnom kabinetu”, a već je izjavio kako se divi „progresivnoj i dalekosežnoj strategiji predsednika Brazila. Na sastanku G-20 u Londonu Obama je bio još direktniji: „Volim tog čoveka. On je najpopularniji političar na svetu.” Govorilo se da će Lula, čovek sa samo četiri razreda osnovne škole, biti prvi neamerički predsednik Svetske Banke. Dok je ceo svet tonuo u ekonomsku krizu, stopa rasta u Brazilu je bila rekordna.

Кадајеодлазиосачеладржавепоследваузастопнамандата, ЛулудаСилвуподржавалоје 80 одстоБразилацаичаксугамолилидаурадиистооноштосувећиспробалилидеридругихлатиноамеричкихдржава – данареферендумупромениуставиостанепредседник, сведокпобеђујенаизборима. Ali Lula ni po cenu opstanka na vlasti u trećem mandatu nije želeo da po svojoj meri menja ustavni poredak.

Lula je odabrao da njegova naslednica bude Dilma Rusef, koju je zbog njene gerilske prošlosti i robijanja u zatvorima vojne hunte poredio sa južnoafričkim liderom Nelsonom Mandelom.I on se priključio oružanoj borbi kad nije imao drugog izbora, I Dilma je vešto rukovala kalašnjikovim kad su zemljom vladali desničarski vojni diktatori.

Kao nekadašnja ministarka energetike i kasnije šef kabineta, Dilma je zajedno s Lulom pravila uspešne spojeve između socijalne politike obojene levičarskim opredeljenjima i kapitalističkog upravljanja privredom. Rezultati su fascinantni, Brazil je sedma ekonomija na svetu i ključni igrač na međunarodnoj političkoj sceni. Lula je kod Dilme voleo što je kao šefica kabineta zahtevala od ministara čeličnu disciplinu, odgovornost i stopostotno ispunjenje zadatih obaveza. Da bi to postigla, pomoglo joj je iskustvo iz stroge organizacije marksističke gerile.

Spremnost da stoički izdrži teške udarce sudbine dokazala je i usred kampanje kada joj je dijagnostikovan rani stadijum limfoma (2009). Bez drame prošla je kroz seriju hemoterapija. Pred kamerama je, kada je izlečena, skinula periku s glave i bacila je na pod.

Nova predsednica obećava da će nastaviti da vodi zemlju u pravcu koji je Lula zacrtao, ali sa „ženskim srcem“. Neće se smiriti dok u Brazilu ima gladnih, dok se u svaku, najudaljeniju kolibu ne dovede struja.

Nepune dve godine pošto je na izborima osvojila I drugi mandat, za opoziv Dilme Rusef glasala je velika većina u Kongresu od kojih je više od polovine pod istragom ili su već bili optuženi za korupciju i primanje milionskih suma mita.

Koliko je jak ovaj ultrakonzervativni lobi, videlo se i po argumentaciji kongresmena kada su glasali za opoziv Dilme Rusef. Više od polovine njih reklo je da to čini u božje ime, radi svoje porodice ili čak u čast generala koji su nekada bili na čelu vojne hunte.

U dobrom delu javnosti smena Rusefove doživljena je kao ustavni puč desnice protiv levice. Istom takvom tezom Lula objašnjava I svoj pad u nemilost.

Reč je, kako govore pojedini ozbiljni latinoamerički analitičari, o strahovitoj kampanji desnice da najbogatiju zemlju u regionu podredi interesima velikog kapitala.Podseća se I na javno iznesene namere pojedinih pripadnika desničarskih snaga, predvodjenih evangelističkim lobijem koje su se zarekle da će ugasiti levičarsku Radničku partiju.

Da li je sa odlaskom Lule u zatvor zatvoren ne samo njegov fascinantni životni krug, već I krug levičarske demokratske tradicije u jednom delu Latinske Amerike čiji su glavni predstavnici do nedavno bili Čile Brazil I koja je ostala na vlasti još samo u Urugvaju. Bivši predsednik Urugvaja , nekadašnji najsiromašniji predsednik na svetu Pepe Muhika, planira da uskoro poseti svog prijatelja lulu u zatvoru, ubedjen je da je Lula nevin I da su pravosudni organi napravili grešku. Ono što ga još više brine je to što je sve manje progresivnih vlada opstaje u Latinskoj americi. A na vlast dolazi sve veći broj desničarskih vlada koje rade po diktatu krupnog kapitala ne brinući za socijalnu pravdu.

U svom poslednjem govoru, kada je odlučio da sam ode u zatvor , Lula je rekao da ne postoje rešetke koje mogu da utamniče ideju.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>