Пио Гарсија: Латинска Америка, далека, а блиска

Овде доносимо серију чланака Пија Гарсије о Чилеу, објављених у Илустрованој Политици, с ауторовим допуштењем. Аутор је економиста и социолог. Био је амбасадор Чилеа у СР Југославији, а сада је почасни конзул своје земље у Србији. Превод са шпанског: Марија Димитријевић.

Када је по завршетку Другог светског рата створена Организација Уједињених Нација (ОУН) у њеном саставу је била педесет и једна оснивачка земља, међу којима је било двадесет латинско-америчких земаља, као и Југославија. Од тада, углавном као резултат деколонизације, распада СССР-а, Чехословачке као и Југославије, број држава чланица се попео на сто деведесет и три.
У ОУН-у, ради лакшег институционалног функционисања, земље су подељене у пет регионалних група (Африка / Латинска Америка и Кариби / Азијско-пацифичка група / Централна Европа / Западна Европа и остале земље), у оквиру којих се решавају различити проблеми везани за географску размештеност; као и инстанције задужене за консултације и координацију међу земљама појединих група везано за политичке одлуке као и да би евентуално могле да заједнички наступе приликом гласања. Највиши орган ОУН-а, Савет безбедности, поред пет сталних чланица (Кина, САД, Француска, Велика Британија и Русија) има и десет привремених чланица које се бирају сваке две године, међу којима су две земље из Латинске Америке.
Сâма по себи Организација Уједињених Нација представља стални форум за дискусије, дипломатско преговарање и доношење одлука на међународном плану. Њени основни циљеви су да бди над светским миром и безбедношћу, над поштовањем људских права и основних слобода и друштвено економским развојем. Поред сопствених оперативних органа који су надлежни за различита питања (избеглице, брига о деци, програми хране, животна средина), временом је створена и једна широка мрежа међувладиних организација надлежних за различите области, као што су: монетарна економија, пољопривредни развој, права запослених, брига о здрављу, атомска енергија, телекомуникације, индустријски
Аутор је економиста и социолог. Био је амбасадор Чилеа у СР Југославији, а сада је почасни конзул своје земље у Србији. Превод са шпанског: Марија Димитријевић.
развој, интелектуална својина. Располаже такође и Међународним судом правде чија је главна функција решавање правних парница које подносе државе и давање правних савета међународним органима и агенцијама.
Све ово сам написао да бих истакао да принципи и систем ОУН-а у својој целини чине највишег чувара међународне сарадње, суживота и легалитета. Што наравно не значи да и даље има разлика, сукоба, ратова и војних интервенција који се намећу, изван и у очигледној супротности са свим овим што је напред речено, што изазива не само одбојност већ и смањено поверење у ефикасност система.
Одлука о бомбардовању Југославије, например, донета је унилатерално од стране Северноатлантског савеза (НАТО), без консултовања Савета безбедности; земље Латинске Америке у већини су се изјасниле против интервенције НАТО-а, а све оне које су имале дипломатска представништва у Београду (Аргентина, Бразил, Чиле, Куба, Мексико и Перу) нису прекидале са радом својих амбасада током седамдесет и осам дана колико је трајало бомбардовање; а онда је посредством ОУН-а учињен први корак који је касније довео до завршетка конфликта.
Неколико година касније, САД и друге земље које су биле за војну интервенцију у Ираку желеле су сагласност Савета безбедности, али нису могле да је добију: гласови Чилеа и Мексика, који су тада били чланови Савета, били су одлучни да спрече стварање наклоњене већине; председници две земље Латинске Америке су се договорили да делују заједно, па су негативно одговорили на личне позиве председника Сједињених Држава, а у случају Чилеа, и на позиве председника Шпаније и премијера Велике Британије.
Дакле, на међународном плану није толико важна физичка удаљеност која може да постоји између различитих земаља и региона, колико је важна блискост у њиховом размишљању.■

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>