TEMA DVOMESEČNIKA (01/02 2015): O ULICAMA I MORIMA

            Šaleći se na račun svoje urođene neskromnosti, Argeninac će reći da se argentinski obaveštajac prepoznaje po tome što ide okolo i na sav glas viče kako je najbolji špijun na svetu. U Buenos Ajresu se bez daljnjeg nalazi Avenija 9. jula, valjda najšira ulica na svetu, kao i Ulica Rivadavija, valjda najduža. U Ulici Korijentes, i dalje u superlativima glavnog grada najevropskijeg uporednika južne polulopte, nalazi se i najveći broj knjižara, kako sa najnovijim izdanjima, tako i sa antikvarnim naslovima koji se drugde više i ne mogu naći.

            Zanimljivo je, međutim, da izuzetno retkih dela ima i u četrvti San Telmo, sa pretežno oronulim a i dalje neodoljivim zdanjima imućnog građanstva 19. veka koja je sada stecište turista, pesnika i drugih beskućnika. Knjižari su strastveni poznavaoci knjiga koje prodaju, ali koje i kupuju. Jedan od takvih objašnjava kako su neke knjige u stvari ukoričene šećerne vodice, zaista puka roba, dok su druge, iako danas malobrojnije, stvaralački čin do kojeg on lično jedino i drži.

Takođe je zanimljivo da a u jednoj od najmlađih, ako ne i najmlađoj opštini Argentine, dakle u Puertu Piramidesu, sa puno kitova u doba parenja i sa svega petstotinak trajnih žitelja u tom čudesnom patagonskom zalivu na obalama Atlantika gde se zbog snažnih vetrova neretko dešavaju prekidi struje, seoska biblioteka nudi još od ranije uredno zavedene romane prošlogodišnjeg nobelovca Patrika Modijana.

Puerto Piramides na poluostrvu Valdes, sa još čitavim nizom velelepnih životinja na slobodi, sa stanovišta argentinskih prostranstava i nije tako daleko od Malvinskih Ostrva, izvan španskog govornog područja pogrešno poznatijim kao Folklandska Ostrva. Naime, to ostrvlje Južnog Atlantika prvi su kartografski iscrtali španski moreplovci u 16. veku. Jedno od dva veća ostrva kasnije su nastanili francuski moreplovci iz Sent Maloa, otuda naziv Maluin, na španskom Malvinas. Engleski, škotski i velški moreplovci takođe su osetili zov divljine. Naročito Velšani, koji su na drugom kraju nenastanjenog sveta nameravali da naprave zajednicu po svom, bez upliva engleskih suseda rođenog praostrva.. Kad je mlada argentinska nacija izborila nezavisnot od španske kolonijalne matice početkom 19. veka, Španija je Argentini predala Povelju i o svim teritorijama što joj po tadašnjem zakonodavstvu sleduju, uključujući tu i Malvine, koje su Britanci inače nakratko i napustili. Na toj okolnosti –na diskontinuitetu vršenja vlasti nad teritorijom u sporu –argentinska strana i zasniva svoj stav o nastavku pregovora u okviru međunarodnog prava. Ipak, pre tridesetak godina izbio je oružani sukob kojim su i britanska premijerka i general na čelu argentinske vojne hunte, uzgred rođeni u istom znaku zodijka, mislili da preusmere pažnju sopstvene, veoma nezadovoljne javnosti. Otprilike za onoliko dana koliko je Srbija odolevala „Milosrdnom anđelu“, Argentina je doživela poraz od Gordog Albiona. Taj poraz, a možda, još i više, naknadna svest o uzaludnosti rata u koji su pošli momčići nespremni ma i za život u surovim uslovima južnoatlanske klime, kamoli za ratovanje protiv besprekorno obrijanog neprijatelja, opremljenog dobrim viskijem, boljom pljugom i dotle zabranjenim naoružanjem, jeste jedno od najbolnijih iskustava argentinskog naroda u proteklom veku, zajedno sa još nezalećenom ranom nestalih tokom vladavine hunte.

Takva granična iskustva, međutim, istinske stvaraoce podstiču stvaraoce na ono što bi knjižar iz San Telma nazvao umetničkim činom. Mi smo u Srbiji svedoci toga i na filmu. Dok je malvinski sukob još trajao, pak, Rodolfo Fogvil (1941-2010) već je tajno iz bolnice delio fotokopije rukopisa na osnovu kojeg će odonda biti sve više smatran jednim od najosobenijih pisaca cele Latinske Amerike. Roman ogoljene stvarnosti, gorke ironije, a i vanredno tanane i ujedno dinamične fakture, u izvorniku se zove Los pichiciegos. Pičisijego je vrsta dlakavog oklopnika koji staje na čovekovom dlanu i otuda ne vidi baš najbolje jer živi ispod zemlje. Prefiks „piči“ u Argenttini iz milja označava nešto sićušno, čak ništavno.

Kako tih praistorijskih sisara i nema kod nas, naslov ovog romana kojim je autor otvorio još onolika vrata slobode iskaza, na srpski bi mogao da se slobodno prevede i kao „Slepići“. Kao svi mi, po slepim ulicama. Ili, kao mi, po dalekim morima književnosti nasušne.

 

                                                            Silvija Monros Stojaković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>